Upoznajte rukomentu reprezentativku Srbije, Čačanku Aleksandru Vukajlović

Foto: Privatana arhiva / facebook

Aleksandra je počela da trenira rukomet sa 13 godina u Čacku, tad se klub zvao ŽRK Čačak, trenirala je sa Tanjom Vučković. Tih godina je Zaječar imao jako dobru ekipu i imala je tu čast da igra protiv tada jedne od najboljih igračica na svetu Marte Mange i ostalih naših tadašnjih reprezentativki, i sa 15 godina je otišla od kuće zbog rukometa.

Smatrali su je velikim talentom, jer se u njenom gradu raspao klub, i prešla je u Kikindu, tada jako mladu ekipu sa dosta kadetskih reprezentativki, tamo je i nastavila svoje školovanje uporedo sa rukometom!

Posle tri godine je prešla da igra za Jagodinu, i tu je napravila dobru statistiku i tako se prodala za Bekescsabu u Mađarskoj. Igrala je za reprezentaciju – juniorsku i kadetsku, tako da je prošla i sve te niže selekcije. Bila je i na Svetskom prvenstvu sa juniorkama koje su bile starije od nje 2 godine (95 i 94), i bila je na Evropskom i Mediteranskim igrama sa svojim godištem. I sad je na Mađarskoj listi strelaca na drugom mestu posle naše reprezentativke Katarine Krpež. A ove godine je prvi put bila na Evropskom prvenstvu sa A reprezentacijom

Svoje prve korake si napravila u klubu iz Čačka da li ti je značilo to što si za saigračicu imala Tanju Vučković?

– ŽRK Čačak je u to vreme bio 4-5. klub u zemlji. Igrale smo i polufinale kupa. Tanja Vučković je bila predvodnik te sjajne generacije. Izabrana je dva puta za najbolju igračicu u državi i kao izvanredan čovek sigurno je bila uzor meni, a i mnogim drugim devojkama. Bili su tu i vrhunski treneri kao Lajić, Barbulović, Đorđe….Odličnu osnovu za rukomet sam dobila u Čačku.

Sa 13 godina si bila već uspešna i imala si čast da igras protiv Marte Mange opiši nam taj period ukratko?

– Te godine kada sam igrala protiv Marte Mange koja je u to vreme bila možda i najbolja igračica sveta, a nastupala za Zaječar, naš klub je dospeo u finansijsku krizu pa su šansu dobile mlađe igračice među kojima sam bila i ja. Igrala sam na poziciji desnog beka i ako sam desnoruka. Mislim da sam protiv Marte dala 7 golova. Nekako me je krenulo i nisam imala tremu. Prepustila sam se ritmu utakmice i ne razmišljajući kakve su igračke veličine ispred mene. Tako krene rukomet iz srca i duše, obuzme te i dalje vodi nekim svojim tokom.

Da li ti je bilo teško da odeš od kuće i posvetiš se 100% rukometu?

– Odlasci, rastanci su uvek teški. Završila sam 8. razred i uz veliku pomoć roditelja odabrala pravu sredinu za nastavak karijere. To je bila Kikinda. Miran banatski grad idealan za nastavak učenja zarazne igre – rukometa. Mlada ekipa sa odličnim trenerima i Zoranom Pašićem na čelu, učinila je moj boravak u Kikindi plodonosnim za mene, a i za klub. Mnogo sam tu naučila. Hvala Kikindi.

Može li se uporediti rukomet u Srbiji i u inostranstvu?

– Mora i može da se, putovale u Norvešku, Švajcarsku… Aca i rukovodstvo kluba su uspeli da obezbede sredstva za naša putovanja. Hvala Jagodini koja mi je bila odskočna daska za odlazak u Mađarsku. Ovde želim da zastanem. U Srbiji klubovi teško obezbede sredstva za domaće prvenstvo. Zbog manjka para je veliki odliv igračica. Za prve timove nastupaju kadetkinje pa i pionirke. Sve se vrti oko para. Znam samo da klubovi moraju biti sa većim budžetima a naši ljudi znaju da rade. Ovim pitanjem se mora pozabaviti neko drugi. Moje je da igram najbolje sto mogu.

Gde bi volela da zaigraš u budućnosti i sa kojoj rukometašicom bi volela da vudeš saigračica?

– Želim da ostanem u Mađarskoj ligi. Njihov šampion je već dve godine i prvak Evrope. Hale su pune. Svaka utakmica je derbi. Dobro, a i tačno smo plaćene. Volela bih da igram u klubu sa nekom od mojih drugarica iz reprezentacije. Ovih dana ću znati gde nastavljam karijeru.

Iako od malih nogu braniš boje naše reprezentacije, mogu li se uporediti mlađe selekcije sa A timom?

– A tim je vrh jedne piramide. Tu mora sve da funkcionise i da bude na najvišem nivou. Najveći problem je veliki broj utakmica i česte povrede najboljih igračica. Malo je vremena za pripreme. Za mlađe selekcije sam igrala na svim velikim takmičenjima i Rukometni savez je uvek uspevao da obezbedi odlične uslove. Tu smo imale više vremena za uigravanje i rad. Reprezentacija je iznad svega , a svaka utakmica posebna i nezaboravna.

Opiši nam bar delić osećaja kad si postigla gol za A tim Srbije?

– U klubovima gde sam igrala i gde igram sada (Bekescaba) sam izraziti strelac sa velikim brojem postignutih golova po utakmici. Sa reprezentacijom imam manju minutažu, a svaki pogodak mi je kao od zlata. Uživam u golovima ali i u odigravanju, a najviše u dobroj odbrani. Jednostavno uživam u rukometu. Uživam u igri, uživam u reprezentaciji.

Poruka za kraj?

– Samo veliki rad i posvećenost može dovesti do rezultata. Za vrhunski rezultat pored svega ovoga treba i splet srećnih okolnosti podržan i izazvan iz dubine duše spremne na velika odricanja! Jedna od mojih motivacija pred utakmicu je rečenica koju su me učili kad sam bila mala ‘Kad god padnem ustaću!’