Srbija izvozi krompir za 35 do 40 centi

Foto: RINA/I. Nikolić

Guča – U skladištu preduzeća „Agromobil” u Guči ovih dana tovari se u kamione krompir za kupce u Albaniji, Makedoniji i Bugarskoj, po ceni od 35 do 40 centi po kilogramu, zavisno od sorte i pakovanja.

„Prošla je bila jedna od najboljih godina za srpske proizvođače u tri protekle decenije. Jer, tamo u kišovitim podnebljima, u Nemačkoj, Francuskoj, Beneluksu, Škotskoj, Irskoj, Poljskoj i posebno Holandiji 2018. vladala je suša, dok su kiše u Srbiji omogućile izvanredan rod. Holandija je vodeća zemlja u svetu za ovu oblast, ali je zabeležila podbačaj proizvodnje za 25 do 30 odsto, i kod njih se sada jelovni krompir tovari po ceni od 30 centi” – kaže za agenciiju RINA Ratko Vukićević, vlasnik „Agromobila” iz Guče, najveće srpske kooperacije za krompir i predsednik UO Asocijacije „Plodovi Srbije”.

Zbog čega je, uprkos rekordnom rodu u Srbiji, i cena krompira na našim pijacama izuzetno visoka?

„Naša kuća prodaje krompir domaćim trgovcima za 40 do 45 dinara, a znam da je u maloprodaji uglavnom između 50 i 60. To je otuda što su na evropskom tržištu granice otvorene i cene se prelivaju na sve strane. Pamtim jednu godinu kad je krompir u Srbiji koštao 60 feninga, ali tada su granice bile zatvorene”.

Vukićević procenjuje da je prošlogodišnji rod u Srbiji, na ukupno 40.000 hektara, bio 30 tona prosečno, i misli da se takva godina, kad nam je preostalo i krompira za izvoz, teško može ponoviti. Kakve su procene ljudi koji vode velike poslove u ovoj proizvodnji?

„Ratari u Evropi uskoro će krenuti u novu setvu na znatno većim površinama, privučeni dobrom zaradom, i zbog toga će doći do veliko uvećanja proizvodnje. Deo te robe preliće se kod nas i ugroziti domaće ratare. Ili čak uništiti domaću proizvodnju. Mi ne tražimo zabranu uvoza već samo da nas naša država zaštiti od dampinških cena. Ne treba se uspavati sa ovakvim godinama, treba čekati sledeću sezonu otvorenih očiju”.

„Agromobil”, uz Ratka, vode i dvojica njegovih sinova, Miloš i Kosta, i uređen je po ugledu na najbolje svetske zadruge, one iz Holandije. Obuhvata 60 velikih proizvođača iz Lučana, Ivanjice, Požege, golijskog dela Kraljeva, Raške, Sjenice i Tutina, sa ukupnim prošlogodišnjim rodom od 2.500 tona. Ovo preduzeće daje seme i zaštitu krompirašima, pomaže im kad slave ili se vesele.

„Niko od naših kooperanata ne sakuplja rod u džakove niti mora da ga skladišti, ni prodaje. Sve što rodi na njihovim njivama odmah tovarimo u drvene sanduke i prevozimo u naše skladište u Guči, i preuzimamo dalju brigu”.

Ova zadruga radi, na sortiranju, sa najsavremenim mašinama iz Holandije, i najzastupljeniji proizvod je pvc džak od 10 kilograma krompira. Na kraju te linije postoji deset dozera koji pakuju krtole u isto toliko vreća, kompjuter sam odlučuje u koji će krompir otići kao poslednji u neku vreću, ali je programiran tako da svaka bude teška bar 10.020 grama, da bi zadruga sačuvala čast ako neko bude merio.

Novijih godina srpski krompiraši sve češće se odlučuju da ovo povrće gaje u plastenicima, zbog izuzetno povoljne cene. Setva je krajem decembra, vađenje u aprilu. „Agromobil” uvozi iz Holandije, pored ostalog, i seme za tu vrstu proizvodnje.

„Za uzgoj pod plastenicima imamo kleopatru kao crveni i kolombu kao beli krompir, najveći su kupci iz okoline Trstenika i Beograda. Prinosi su 10 do 15 tona, proizvodnja je znatno skuplja nego na otvorenom, a oni vade plodove kad im je cena dobra, 200, 150 ili 100 dinara. Doduše, ako su savesni, koriste zaštitne preparate nove generacije, čija je karenca sedam dana” – rekao nam je Ratko Vukićević.