Nikolina Vasilijević đak generacije Medicinske škole – nikad ne reci nikad!

Đak generacije Medicinske škole, Nikolina Vasilijević, foto: Reflektor

Čačak – Kao što smo i najavili prošle sedmice, portal „Reflektor“ nastavlja da objavljuje intervjue sa najboljim učenicima čačanskih srednjih škola.

Najuspešniji mladi sugrađani odgovaraju na naša pitanja i imaju priliku da se predstave široj javnosti u našem gradu.

Ovog puta za naš portal govori đak generacije Medicinske škole, Nikolina Vasilijević, koja kaže da je protekle četiri godine bilo prepreka koje su pokušavale da je uspore, ali da je na kraju uspela da dostignem cilj.

Da li je Medicinska škola bila tvoja prva i jedina želja?
Medicinska škola nije bila moja jedina želja, ali sam je na listi upisala kao prvu, pored nje razmišljala sam o Tehničkoj školi i Gimnaziji, jer sam na takmičenjima iz IT-a imala visoke rezultate, pa sam želela da se usavršavam u smeru IT developer-a. Ali na kraju ljubav prema medicini je preovladala. Upisala sam ovu školu sa ciljem da preispitam svoje želje i ambicije, da se suočim sa zadacima koje medicina svakodnevno postavlja i da na kraju uvidim mogu li da podnesem težinu koju ova profesija nosi sa sobom.

Đak generacije se ne postaje tako lako, koliko je bilo truda i odricanja, bilo je sigurno i „padova“?
Uspeh je veliki onoliko koliko je sam put koji vodi do njega težak. Naravno da nije uvek bilo lako održavati se na vrhu, biti konstantan i napredovati. Ali, život pred nas postavlja nove zadatke, na koje moramo imati odgovor. Padova nije bilo mnogo, pre bih to nazvala preprekama koje su pokušavale da me uspore, ali sam uspela da dostignem cilj.

Đak generacije Medicinske škole, Nikolina Vasilijević, foto: Reflektor

Da li imaš i ko ti je omiljeni profesor? Da li je za ovakav uspeh bitan odnos i saradnja između učenika i profesora?
Jako je bitno imati dobrog profesora, koji na najbolji način ume da vam približi predmet, učini ga zanimljivim i pomogne vam da ga zavolite. Međutim, to nije od presudnog značaja. Svakako i mi, đaci, pođednako se moramo uljučiti u rad da bi rezultati došli. Imala sam sreću da sarađujem sa izuzetnim profesorima, svako od njih mi je pomogao da stvorim formulu uspeha, i uspela sam! Hvala im na svemu!

Kako je biti najbolji u svojoj generaciji?
Izuzetna je čast biti đak generacije Medicinske škole, gde pored obrazovanja stičemo i određene životne vrednosti. Naša škola nas sprema za naredne izazove, shvatamo šta je prolaznost, i pokušavamo da je usporimo, da održimo život. Drago mi je što su profesori i učenici u generaciji uvideli vrednost mog rada i saradnje u toku ove četri godine. Konkurencija je bila jaka, moram da pomenem Anu Vukajlović i Maju Nikolić kao dve izuzetne osobe i učenice.

Da li već imaš osmišljene plan za budućnost? Koji fakultet upisuješ? Vidiš li sebe u Čačku?
Volim da planiram, da imam jasno postavljene ciljeve, jer tada mi je lako da odredim put kojim ću ići. Upisujem Medicinski fakultet u Beogradu, to je trenutno moj najveći cilj. Nakon završenih osnovnih studija želim da nastavim stručno usavršavanje koje zahteva ogroman rad i trud, a da bih to postigla potrebni su mi i dobri uslovi za rad i život. Mislim da Čačak trenutno ne pruža dovoljno, što ne znači da će tako biti i u budućnosti. Nikad ne reci nikad!

Da si na poziciji sa koje bi mogla da odlučuješ, šta je prva stvar koju bi uradila u Čačku?
Proširila bih kulturnu ponudu grada Čačka, to svakako. Nedostaje nam mnogo, bioskop, pozorište, sportski centar, kuglana, zatvoren bazen… Nadajmo se da će nas neko čuti i poslušati naše predloge.

Kada bi morala da izdvojiš nekoliko negativnih i pozitivnih stvari, na nivou čitave države, šta bi to bilo?
Nažalost, više ima negativnih stvari, počev od programa koji se plasiraju na nacionalnoj frekvenciji i privatnim televizijama, makijavelističke parole „Cilj opravdava sredstva“, pa do blede budućnosti mladih u našoj državi. No, naš narod je specifičan. I pored svih ovih negativnih stvari, uspeli smo da očuvamo vrednost porodice, i da se borimo za bolje sutra jer drugačije ne prihvatamo.

Đak generacije Medicinske škole, Nikolina Vasilijević, foto: Privatna arhiva

Da li pratiš sport, imaš li neki omiljeni klub ili omiljenog sportistu?
Da, pratim sport. Najviše tenis, fudbal i košarku. Omiljeni klubovi su mi Crvena Zvezda i Inter iz Milana. A što se tiče sportista, tu su svakako Dejan Stanković, Ivana Španović i neprevaziđeni večiti pobednik Novak Đoković.

Voliš li da čitaš? Koju knjigu bi nam preporučila? Omiljeni pisac? (Ako imaš neka druga interesovanja ili hobi?)
Volim da čitam, najviše fantastiku. Knjigu koju bih svakome preporučila je „Gospodar Prstenova“ od Tolkina, koji je ujedno i moj omiljeni pisac i otac moderne fantazije. Svaka njegova knjiga je vredna pažnje, ako mene pitate svaku bih vam preporučila. Tu su naravno i klasici, meni omiljeni „Evgenije Onjegin“ od Puškina, književnost je neverovatna stvar. Volim da gledam filmove, posebno iz osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, gde su u glavnim ulogama Džek Nikolson, Dajan Kiton, Robert De Niro, Meril Strip. A nekada volim da pogledam i Hičkokova ostvarenja. Takođe, godišnji ritual mi je praćenje dodele Oskara, neverovatan događaj. Kada uspem da uhvatim slobodnog vremena, volim da fotografišem i da otputujem na par dana.

Sve su to sitnice koje život znače.