Da li smo dovoljno digitalno pismeni?

Ilustracija

Digitalno društvo je realnost, a digitalna pismenost i veštine uslov su za uspešno bavljenje većinom profesija danas, rečeno je danas na regionalnoj konferenciji „Preduzetništvo i digitalna pismensot mladih Srbije, Crne Gore, BiH“.

Na konferenciji je rečeno da je digitalizacija potrebna za bilo koji preduzetnički posao i da je savremeno obrazovanje važno za formiranje kadrova za tržište rada, kao i za razvjanje individulanog i preduzetničkog duha od najranijeg doba primenom novih tehnologija u obrazovnom sistemu.

Pomoćnica ministra za elektronske komunikacije Ministarstva za telekomunikacije Vlade Srbije Irina Reljin rekla je da je u toku rad na Strategiji digitalne pismenosti.

Ocenivši da je veoma važna infrastruktura, Irina Reljin je dodala da je usvojena Strategija razvoja mreža nove generacije za period do 2023. godiine i da je njen cilj priprema okruženja i infrastrukture za razvoj digitalne ekonomije i društva.

„Važno je da imamo jedinstveno digitalno tržiste, i tu smo prepoznali pet važnih stubova – razvijanje 5G mobilne tehnologije, razvoj interneta stvari, računarstvo u oblaku, rad sa velikim bazama podataka i sigurnost na internetu“, rekla je Irina Reljin.

Ona je dodala da kako bismo sve to implementirali, prvo moramo razvijati kablovsku infrastrukturu, a onda treba i da se primeni digitalna pismenost.

Šta je sa školama?

Irina Reljin je naglasila da resorno ministarstvo realizuje dosta projekata na ovu temu.

Što se tiče škola, ona je navela da su sve škole u Srbiji danas povezane na internet.

U okviru skupa razmatrane su mogućnosti, primeri dobre prakse, za unapređenje poslovnog ambijenta i digitalne pismenost kod mladih u državama u okruženju.

V. d direktora Naučno-tehnološkog parka Gordana Danilović Grković rekla je da imamo ogroman potencijal u mladim ljudima na fakultetima, sa jedne strane, a relativno mali broj startap kompanija, s druge strane.

„Ceo region je posle 2000. godine, kada je bilo dosta donatorskih projekata, propustio da razvije veći broj organizacija za podršku, kao što su biznis-inkubatori, inovacioni centri, tehnološki parkovi, a što bi pospešilo osnivanje i razvoj znatno većeg broja startap kompanija“, rekla je Grkovićeva.

Ona je dodala da ceo svet ulaže u startape, a da je u Srbiji potencijal za to neverovatan.