Anđela Obradović đak generacije Gimnazije – znanje je moć

Andjela Obradović, foto: Reflektor

Čačak – U vreme kada rijaliti šou predstavlja centralno mesto na medijima i kada je javnost zatrpana estradom i pikanterijama iz privatnog života javnih ličnosti, rešili smo da čitaocima ponudimo nešto drugo.

Portal „Reflektor“ u narednih nekoliko sedmica objaviće niz intervjua sa najboljim đacima čačanskih srednjih škola. Najuspešniji mladi sugrađani odgovaraće na naša pitanja i imaće priliku da se predstave široj javnosti u našem gradu.

Prvi u nizu intervjua je posvećen Anđeli Obradović, ovogodišnjem đaku generacije čačanske Gimnazije. U intervju portalu „Reflektor“, Anđela kaže da planira da upiše medicinsku biohemiju na Farmaciji, i poručuje da je „znanje moć“.

Zbog čega si izabrala Gimnaziju? Da li misliš da te je Gimnazija dobro spremila za život?
U to doba nisam znala čime bih volela da se bavim u životu i zato sam se opredelila za Gimnaziju, u nadi da će me ona opremiti potrebnim znanjem i da će mi makar malo približiti ono čime želim da se bavim. Nikada nismo u potpunosti spremni za ono što nam donosi sutra, ali mi je podarila znanje koje niko ne može da mi ospori niti oduzme, jer znanje je moć. Koliko znaš, toliko vrediš!

Andjela Obradović, foto: Reflektor

Koliko treba biti uporan da bi ostvario neki cilj, iako si đak generacije verovatno je bilo padova i šta je i kada bilo najteže?
Uvek treba dati svoj maksimum, a rezultati nakon toga moraju doći. Iskreno, nije bilo nekih većih padova. Najteže je bilo u prvoj godini uklopiti se u novu sredinu. Iz opravdanih razloga sam puno izostajala iz škole i tad je bilo najteže nadoknaditi propušteno.

Da li ključ uspeha leži samo u đacima ili u zajedničkom radu sa profesorima? Da li imaš i ko ti je omiljeni profesor?
Naravno da je mnogo lakše savladati gradivo ukoliko imate dobre predavače, mislim da je to veliko olakšanje za svakog učenika. Ali bez upornosti i rada sigurna sam da se uspeh ne može postići. Dugo sam razmisljala o tome ko mi je omiljeni profesor, ali kad bolje razmislim, zaista su svi bili dobri i trudili se da nas nauče gradivu, životu i mnogo čemu što nije vezano za nastavu.

Kako je biti najbolji u svojoj generaciji?
Imponuje mi što sam dobila ovo priznanje. Lep je osećaj kad znaš da si svojim trudom i zalaganjem ostao zapažen i prihvaćen što od svojih drugara, što od profesora. Mislim da još nisam svesna da sam uspela, u jednoj školi sa tako dugom tradicijom i u tako jakoj konkurenciji, da budem đak generacije.

Kako vidiš sebe za deset godina i da li imaš već osmišljen plan za budućnost? Da li vidiš sebe u Čačku?
Moj cilj je da upišem medicinsku biohemiju na Farmaciji, daću sve od sebe da i na studijama budem ovako uspesšna. Ne znam gde ću biti za deset godina. Ono što bih od srca volela jeste da ostanem u svojoj zemlji i da se vratim u svoj rodni grad. Život nije utabana staza, niko ne zna gde će ga odvesti.

Andjela Obradović, foto: Reflektor

Šta trenutno nedostaje Čačku?
Čačak je moj rodni grad i ja ga puno volim. Nedostaje mu mnogo toga, od sportskih događaja, kulturnih priredbi, zatvorenog bazena… Nadam se da će se promeniti na bolje u skorijoj budućnosti.

Ako možeš izdvoj dva najveća problema na nivou države i dve najpozitivnije stvari?
Mislim da je najveći problem to što mladi ne vide svoju perspektivu u ovoj državi. Mislim da niko na svetu nema takav duh kao Srbi, da se na sve žale, da se šale čak i na svoj račun, da proslave sve što je moguće, da se uvek nekako dočekaju na noge.

Da li pratiš sport, omiljeni klub?
Nisam neki ljubitelj sporta, ali volim da čujem kada postignemo neki uspeh.

Andjela Obradović, foto: Privatna arhiva

Da li voliš da čitaš? Koju knjigu bi preporučila svima? Omiljeni pisac?
Volim da čitam, crtam, slušam muziku, putujem… Putovanja šire vidike i stvaraju uspomene za ceo život. Volim da čitam klasike, kao i knjige sa temom grčke mitologije, kao što je na primer „Pod ukletim zvezdama“. Koliko god bila stara, mislim da ću uvek moći ovu knjigu da čitam sa istim onim zanosom kao i prvi put.